Skip to main content

2.1. Dešavanja u krugovima evangelista:

Pitanje organizovanja crkvenog života je postalo veoma aktuelno odmah posle Prvog svetskog rata. Crkvene opštine koje su se našle na jugu, odmah su prišle organizovanju svog crkvenog života. Raniji seniorat županije Bačke, izuzev verske zajednice iz Baje, iz nekadašnjeg rudničkog distriktaà u potpunosti  je prešao u novu južnoslovensku državu, sada već u Vojvodinu. Na čelu sa seniorom Gustavom Adolfom Vagnerom [Gustav Adolf Wagner] nastavljeno je uobičajeno služenje. Međutim, pošto je to bio najbrojniji i najorganizovaniji seniorat, otuda je  polazilo organizovanje daljnjih zajedničkih službi. I druge crkvene opštine ostalih seniorata  našli su svoju domovinu u novoj državi, i to u pojedinim krajevima Banata, u Slavoniji, Baranji i Sloveniji. Ovi su, međutim bili samo delići nekadašnjih seniorata. Naravno, bilo bi idealno izgraditi jednu protestantsku ili zajedničku evangeličku jedinicu, ali tome je najveću prepreku predstavila rasutost u prostoru i nacionalna različitost. Iako su crkvene opštine i seniorati  nastavili svoje uobičajene službe, istovremeno su priželjkivali obezbeđenje slobode veroispovesti, a ujedno i nacionalnih prava u novoj državi Južnih Slovena.

U početku su evangelisti izabrali Upravni odbor, čiji je zadatak bio upravljanje crkvenom administracijom u prelaznom periodu do organizovanja Crkve.

U međuvremenu, Nacionalni savet Slovaka u Vojvodini, što je stvoren posle rata, na čelu sa dr Ljudevit Mičatekom [Dr. Ludovit Mičátek], na sednicama Nacionalnog saveta 27. juna i 28. avgusta 1919. godine otpočeo je raspravu o poslovima crkve i njenom budućem organizovanju. Konstatovano je da je broj Slovaka u novoj državi mali, te moraju da se organizuju, jer bi zajednički život sa drugima dovodio do njihovog nestanka. Na ovim prostorima drugi narodi su bili u znatno većem broju. U datoj situaciji treba sačuvati evangeličku veru, maternji jezik i običaje. Više ne preti opasnost od ponemčivanja niti od mađarizacije, kao što se to u prošlosti dešavalo.[1] Dakle, treba odlučiti šta i kako dalje. Na drugoj sednici Slovačkog nacionalnog saveta Adam Vereš [Adam Vereš], zamenik seniora bivšeg Hrvatsko-slavonskog seniorata skrenuo je pažnju da u ovom pitanju treba postupati obazrivo i ne treba žuriti. „Kao Slovaci, želimo biti jedinstveni i samostalno nastaviti svoj život i rad, ali po pitanju vere želimo da negujemo jedinstvo, jer je Bog jedan, i vera je jedna. U srednjem veku svešteništvo je razdvojio hrišćanstvo, a naš zadatak je služenje jednog obora u jedinstvu hrišćanstva.“[2]

Pavel Mandač [Pavel Mandáč] iz Bačkog Petrovca [Petrőc]  u svom obraćanju izrazio je da je protiv ujedinjenja sa Mađarima i Nemcima.

Jan Čaplovič [Ján Čaplovič] se složio sa Verešom u tome da kao crkva treba nastupiti jedinstveno prema spoljnoj vlasti, ali u upravljanju se zalaže za samostalnost. Skrenuo je pažnju da u tim danima u slovačkim crkvenim opštinama, naročito u Bačkoj, kruži letak Branislava Igora Štefanika [Branislav Igor Štefánik], sveštenika iz Bačke Palanke, pod naslovom: „Poziv evangelistima Slovacima u Kraljevini SHS”. U tekstu letka se zalaže za to da evangelisti Slovaci osnuju – u okviru postojećeg seniorata Bač – jednu „samoupravnu, nezavisnu, samostalnu slovačku evangeličku nacionalnu crkvu, kojoj bi pripadali svi Slovaci u Jugoslaviji. Samo Slovaci. Drugi nas neka ostave na miru! Mi ne želimo nikome ništa loše. Šta više, svim narodima i narodnostima želimo Božju milost i sreću, ali mi hoćemo da živimo i postojimo od naše sopstvene ljudskosti.”[3]

Dr. Mičatek je predložio da se crkvene opštine izjasne o samostalnosti, jer sva vlast potiče od crkvenih opština. Ovaj predlog podržavao je i J. Čaplovič, koji je ujedno zahtevao osnivanje centralnog odbora, čiji bi zadatak bio organizovanje pitanja Crkve.

Karol Medvecki [Karol Medvecký], sveštenik iz Selenče, koji je najstariji sveštenik u službi u Bačkoj, u svom pismu od 4. juna 1920. godine pozvao je slovačke crkvene opštine u Bačkoj da sazovu sveopšti Crkveni konvent, i tom prilikom se izjasne za samostalnost i osnuju samostalni Slovački seniorat. Prepis zapisnika treba poslati senioratu u Baču, dosadašnjem zajedničkom senioratu. To se i desilo.

 Senior Gustav Adolf Vagner u vezi događaja obratio se pozivom svim crkvenim opštinama seniorata. U vezi ovog predmeta u zapisniku sa crkvenog konventa Evangeličke Hrišćanske Crkve Augsburške veroispovesti u Subotici od 22. avgusta 1920. godine  u prvoj tačci dnevnog reda vanrednog konventa čitamo: „Sveštenik Emil Koroši [Emil Korossy] prikazuje poziv seniorata po predmetu osnivanja  Slovačkog seniorata. Nakon rasprave konvent je jednoglasno doneo sedeći predlog odluke:

Odnos naše Crkve prema novoj državi za sada još nije poznat. Sve dok taj odnos nije utvrđen, narušavanje dosadašnje crkvene organizacije je:

1.) besciljno,  jer će novi crkveni Ustav verovatno doneti i reviziju crkvenih vlasti,

2.) štetno, jer do donošenja novog crkvenog Ustava, podelivši vernike pre vremena, žrtvuje snagu koja se krije u jedinstvu. Upravo zbog toga, crkvena opština predlaže da se čeka do razvoja za sada nepredvidive situacije, i trenutno ne podržava osnivanje Slovačkog seniorata“.[4]

Zapisnik daje i obrazloženje u vezi te odluke:

Tačka XI dnevnog reda: Naša crkvena opština na konventu održanog dana 22. avgusta 1920. godine, na poziv seniorata za davanje izjave, izjasnila se protiv osnivanja Slovačkog seniorata u bojazni da bi s tim snaga protestantizma posvećena opštem dobru oslabila. Razilaženje se dogodilo, vernici su se udaljili jedni od drugih. Za razrešenje nesuglasice među vernicima, konvent želi da podnese crkvenoj višoj vlasti sledeći predlog:

„Subotička crkvena opština Evangeličke Crkve Augsburške veroispovesti  sa bolnom ganutošću vidi da je evangelička crkva otvorila vrata razarajućem nacionalnom sukobu što postoji u spoljnom svetu, i već se podelila na slovenski i neslovenski deo. Protestantska crkva je uvek bila bakljonoša mira među veroispovestima i slobode savesti. Njene vekovne patnje ublažavalo je ubeđenje da svojom borbom uspešno služi putu čovečanstva ka kraljevstvu Hrista.

Protestantizam je svojim pozivom predestiniran da svojim prosvetiteljskim i humanim radom učestvuje u isceljivanju rana zadobijenih u svetskom ratu, u ponovnom uspostavljanju pomućenog svetskog poretka. U pripremi za ovu borbu umesto podele snaga bilo bi potrebnije njihovo tešnje objedinjavanje.

Subotička  evangelička crkvena opština prinuđena je da kao činjenice uzima u obzir nacionalne sukobe, koje se javljaju i u senioratu. Zato potaknuta od neraskidive privrženosti Crkvi, oseća potrebu da joj se čuje reč kod više crkvene vlasti, kojoj se obraća sa molbom da svojim uticajem učini da nacionalna osetljivost u okviru Crkve nikakvim merama ne bude povređena, da ne bi dalo povoda za dalje podele, kao i sa molbom da se najviše crkvene vlasti međusobno zbližavaju u cilju da crkvene opštine, koje pripadaju raznim nacionalnostima dovedu do tešnjeg kontakta. Neka jedni drugima otvaraju svoje hramove, mesta za savetovanja i verska okupljanja, neguju sećanje na vekovne zajedničke borbe, i gradeći na zajedničkoj prošlosti s bratskom ljubavlju jačaju jedni druge u zajedničkom delovanju u duhu protestantizma. Neka uspostave kulturne i ekonomske veze, i iskrenom otvorenošću, dobrom voljom i poštenim radom sruše zidove sagrađene preforsiranom nacionalnom ljubomorom, i jačanjem protestantskog duha služe napretku i prosperitetu čovečanstva.“[5]

Naravno, i druge nemačko-mađarske crkvene opštine seniorata su se složile sa pomenutim mišljenjem.

Uprkos svemu tome, 24. avgusta 1920. godine održan je zajednički i ujedno i poslednji seniorski konvent u Novom Vrbasu, čiji predsedavajući bio je senior Gustav Adolf Vagner, a nadzornik seniorata bio je dr Lelbah [Dr. Lelbach].

 Ovom konventu su prisustvovali predstavnici svih crkvenih opština iz Bačke i tom prilikom održano je i savetovanje. Na savetovanju senior Gustav Adolf Vagner bio je prisutan već samo kao gost. Pre savetovanja prisutnima se obratio slovački sveštenik Igor Štefanik, koji je izneo da su sve slovačke crkvene opštine u Bačkoj na svojim konventima odlučile da dosadašnji zajednički seniorat podele i uspostave poseban Slovački seniorat. Preduzimaju i druge mere za pripremu senioratskog konventa i izbor rukovodstva seniorata. Potrebno je ad hoc izabrati predsednika, koji će voditi ovo savetovanje i takođe, potrebno je izabrati privremeno rukovodstvo. Jednoglasno je izabran Karol Medvecki, koji „zahvaljujući se na poverenju konvent je otvorio rečima koje su bile protkane oproštajem od evangeličke braće Nemaca. Pre svega je, kao gosta, srdačno pozdravio  dosadašnjeg seniora, G.A. Vagnera, naglašavajući da je odluka slovačke crkve, podela seniorata produkt trenutne političke situacije. U ime slovačkih evangelista izrazio je zahvalnost i pohvalu (za primerno vođenje seniorata), obećavajući da i odvojeni žele sa nemačkom braćom i dalje živeti u ljubavi kao sa braćom jedne vere.“[6]  Govorio je i o tome da je važan razlog razdvajanja i potreba da se ne samo liturgije, nego i vođenje seniorata obavlja na jeziku naroda. Uglavnom, administracija i konventi seniorata su vođeni za vernike Slovake i Nemce nerazumljivim jezikom, tj. na mađarskom, u staroj domovini. Međutim, „naš crkveni život treba da bude potpuno slovački, da bi se u njoj ojačala nacionalna svest.“[7] Odlučeno je da crkvene opštine do 12. septembra 1920. godine daju svoj glas za seniora i za nadzornika seniorata, da bi privremeni predsednik mogao sazvati prvi senioratski konvent u Bačkom Petrovcu. Pomenuti konvent je održan 29. septembra 1920. godine u Bačkom Petrovcu. Većina crkvenih opština je dala svoj glas za sveštenika iz Bačkog Petrovca, Samuela Starkea [Samuel Starke], ko je i položio seniorsku zakletvu.

 

Sa žaljenjem treba konstatovati da je posle višedecenijskog postojanja, seniorat podeljen na jezičkoj osnovi, na slovački i nemačko-mađarski. Ovom poslednjem su naravno pripali mađarske ili zajedničke mađarsko-nemačke crkvene opštine.

Pokidani konac se, međutim, cepao i dalje:

U Banatu 27. oktobra 1920. godine dotadašnji zajednički seniorat podeljen na slovački i nemački seniorat.

Po uzoru na pomenute seniorate i u Sremu je osnovan slovački evangelički seniorat. To se desilo 20. maja 1921. godine na sednici evangeličkih crkvenih opština u Staroj Pazovi.


à Rudnički evangelički crkveni distrikt nastao je 1610. godine od seniorata uglavnom rudničkih gradova: Turoc, Nograd, Zoljom i Hont (Túróc, Nógrád, Zólyom, Hont esperességei). U opisanom periodu obuhvata devet seniorata: Bačka-Srem, Banat, Barš, Bekeš, Budimpešta, Hont, Nograd, županija Pešt i Zoljom (bács-szerémi, bánsági, barsi, békési, budapesti, honti, nógrádi, pestmegyei és zólyomi esperességek) - napomena prevodioca.

 

[1] In: Evanjelicky Hlásnik, jun 1996. godine, Ročník 32 (48) Ján Križan, synodlny dozorca - 75.vyročie osamostatnenia našej cirkvi, str. 1.

[2] „Chceme byt ako Slováci jednotní a samostatne pokračovat, ale vo veciach viery chceme pestovat jednotnost viery, lebo jeden Boh, jedna viera. Knazstvo stredoveké rozdelilo krestantsvo, ale našou úlohou je pracovat na jednom ovčinci, na jednote krestantsva.” – In: Pamätnica, str. 32.

 

[3] „V letáčiku sa zasadzuje, aby Slováci evanjelici utvorili «jednu samosprávnu slovenskú národnú cirkev, do ktorej budú prináležat všetci juhoslovanskí Slováci. A len Slováci. A s inymi si dajme pokoj! My zle nikomu neprajeme. Ba práve želáme Božej milosti a štastia všetkym ludom a národom. Ale my už len samí zo svojej ludskosti žit chceme a vyžijeme...” – In: Pamätnica, str. 32.

[4] In: Zapisnik crkvenog konventa Evangeličke Crkve Augsburškog veroispovedanja u Subotici, str. 95-96.

[5] In:  Zapisnik crkvenog konventa Evangeličke Crkve Augsburškog veroispovedanja u Subotici, str. 108-109.

[6] „Za takého jednohlasne bol zvoleny Karol Medvecky: tento „podakujúc sa za doveru otvára poradu rečou, povedanou pod dojmom odobierky od nemeckych bratov evanjelikov. Predovšetkym víta srdečne jako hosta doterajšieho nášho seniora G.A.Wagnera, zdoraznujúc, že rozhodnutie slovenskych cirkví ohladom rozdelenia seniorátu je vytvarom terajšej doby, dnešnej politickej situácie...v mene slovenskych evanjelikov vyslovuje mu srdečnú vdaku a chválu (za vzorné spravovanie seniorátu), slubujúc, že i oddelení chceme s bratmi Nemcami, ako bratia jedného náboženstva v láske nažívat. - In: Pamätnica, str. 33.

[7] „Náš cirkevny život má byt teda úplne slovensky, aby sa v nom upevnovalo naše národné povedomie.” – In: Pamätnica, str. 34.

 

Crkvene zajednice
Bački Jarak
/sites/default/files/2021-01/K1_Kirche_Jarek_Bild_von_Mama-4fc00770.jpg
/sr/backi-jarak
Bačko Dobro Polje
/sites/default/files/2021-01/Ba%C4%8Dko%20Dobro%20Polje.jpg
/sr/backo-dobro-polje
Bečej
/sites/default/files/2020-03/1_0.jpg
/sr/becej
Beograd
/sites/default/files/2020-03/beograd_0.jpg
/sr/beograd
Feketić
/sites/default/files/2020-03/feketic.jpg
/sr/feketic
Kać
/sr/kac
Kikinda
/sites/default/files/2020-03/kikinda_0.jpg
/sr/kikinda
Kucura
/sr/kucura
Kula - Crvenka
/sites/default/files/2020-03/cservenka_0.png
/sr/kula-crvenka
Nadalj - Turija
/sr/nadalj-turija
Nova Pazova
/sites/default/files/2021-01/%C3%9Ajp%C3%A1zova.png
/sr/nova-pazova
Novi Bečej
/sites/default/files/2020-03/ujbecse_0.jpg
/sr/novi-becej
Novi Sad
/sr/novi-sad
Pančevo
/sites/default/files/2020-03/pancsova_0.jpg
/sr/pancevo
Ravno Selo
/sites/default/files/2020-03/sove_ravno_selo_village_street_and_protestant_churches_in_1925_0.jpg
/sr/ravno-selo
Savino Selo
/sites/default/files/2021-01/33521404.jpg
/sr/savino-selo
Sombor
/sites/default/files/2020-03/img_6034.jpg
/sr/sombor
Stari Vrbas
/sr/stari-vrbas
Subotica
/sites/default/files/2020-03/szabadka_0_0.jpg
/sr/subotica
Vrbas
/sites/default/files/2020-03/3.png
/sr/vrbas
Vršac
/sites/default/files/2021-01/Bela%20Crkva%20xxxx.jpg
/sr/vrsac
Zemun
/sites/default/files/2021-01/unnamed.jpg
/sr/zemun
Zrenjanin
/sites/default/files/2021-01/Zrenjanin%20slovacka-evangelisticka-crkva-52605f927d6b4.jpg
/sr/zrenjanin

2024. Fеbruar

Pon Uto Srе Čеt Pеt Sub Nеd
29
30
31
1
2
3
4
 
 
 
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
1
2
3
 
 
 
Pratite nas
 

Facebook stranice:

Bajsa Vrbas Kula

 

 

Duhovna hrana

Starješina izabranoj gospođi i djeci njezinoj, koju ja volim u istini, i ne samo ja, nego i svi koji su poznali istinu, Radi istine koja ostaje u nama i s nama će biti vavijek: Da bude s vama blagodat, milost, mir od Boga Oca i od Gospoda Isusa Hrista, Sina Očeva, u istini i ljubavi. Obradovah se veoma što sam našao neke od djece tvoje da hode u istini, kao što primismo zapovijest od Oca. A sad, molim te, gospođo, ne kao da ti novu zapovijest pišem, nego koju imadosmo od početka, da ljubimo jedni druge. A ovo je ljubav: da hodimo po zapovijestima njegovim. Ovo je zapovijest, kako čuste od početka, da po njoj hodite. Jer mnoge varalice iziđoše u svijet, koji ne priznaju Isusa Hrista da je došao u tijelu; takav je varalica i antihrist. Čuvajte se, da ne izgubimo ono što uradismo, nego da primimo potpunu platu. Svaki koji prestupa i ne ostaje u učenju Hristovom, taj Boga nema; a koji ostaje u učenju Hristovom, on ima i Oca i Sina. Ako neko dolazi k vama i ovo učenje ne donosi, ne primajte ga u kuću i ne pozdravljajte se. Jer ko se pozdravlja s njim, učestvuje u njegovim zlim djelima.”

 

( 2 Jn, 1-11 )
megvalosult a BGA alap tamogatasaval
BGA alap