Prvenstveno služenje Evangeličke Crkve je propoved. Poruke Božje Reči rado se slušaju u verskim zajednicama, bilo da službu vode sopstveni sveštenici, ili propovednik gost. Pored toga krštenja, venčanja, sahrane, konfirmacije su prilike, kada se takođe mogu čuti Božje poruke.
Bogosluženja za decu, nedeljne škole i časovi veronauke pripremaju mlada srca za veru i hrišćansko haritativno služenje. Rado su posećivani i biblijski časovi.
Svake četvrte godine se redovno organizuju „teološke, pedagoške nedelje”, na kojima učestvuju sveštenici, učitelji i nadzornici, koji zajedno rade u crkvi.
Godišnje se susreću vođe celog distrikta i zainteresovani na konferencijama o misiji, da neguju jedinstvo.
U našoj crkvi postoji 66 pevačka udruženja, horova i omladinska grupa pevača, koji obično organizuju pevačke susrete, tzv. Proslavu Augustane u Kačarevu [Franzfeld]. To je svojevrsna manifestacija, koja izražava zajedništvo i radost zbog pripadnosti Crkvi.
Ukupno 29 omladinskih udruženja čine Udruženje evangeličke hrišćankse omladine. (U daljnjem: U.E.H.O.). Među mađarskim crkvenim opštinama najistaknutije rezultate je postigla mesna grupa U.E.H.O.-a u Kikindi [Nagykikinda]. Pod vođstvom sveštenika Šandora Konečnia [Konecsny Sándor] formirana je izviđačka ekipa i dramska sekcija. U dvorištu crkvene opštine u tzv. Lutheranskoj kući, koja je u stvari pozorišna sala, izvedene su takve pozorišne predstave, s kojima su pod zastavom svog udruženja glumci-amateri i u Americi imali zavidan uspeh. Kasnije, od ove grupe se formirala glumačka ekipa gradskog pozorišta.
Vera živi u aktivnostima ljubavi. To dokazuje 21 Udruženje žena, koji brinu o bolesnima i licima kojima je potrebna pomoć.
Crkva je otvorila domove za siročad u Savinom Selu [Torzsa] i Novoj Pazovi [Újpázova], a u Novom Vrbasu dijakonisa kuću za smeštaj majki i dece.
U poslednje vreme (od 1930. godine do 1940. godine) izgrađeno je 14 crkvi, 5 bogomolja i 10 parohija, velikim delom od pomoći iz inostranstva.
Ponovo mogu da rade i crkvene škole, a u Novom Vrbasu postoji i gimnazija.
Izdanja evangeličke štampe su:
· „Grüβ Gott“ (novine, u redakciji seniora Jana, Pribičevićevo [danas: Bačko Dobro Polje]
· „Neues Leben“ (novine, u redakciji sveštenika Bekera, [Becker] Ljubljana)
· „Duševni Liszt“ (novine, u redakciji sveštenika Lutara. [Luthar] Puconci-u, sadašnjoj Sloveniji)
· „Vándorút” (novine, u redakciji sveštenika Roberta Santoa, [Szántó Róbert] Subotica)
· Protestantski kalendar
· Dana 10. novembra 1936. godine u Zagrebu svečano je predata nova pesmarica na nemačkom jeziku.
Naročito veliki naglasak je stavljen na unutrašnju misiju, jer vera potiče od slušanja Reči Božjih, koja će potom graditi crkvu; a i putem aktivnosti u haritativnoj službi.
Međunarodna ekonomska kriza tokom tridesetih godina imala je sve veći negativni uticaj i u našoj zemlji. Više vernika se iselilo, a neki su proterani iz zemlje.
Već 20 godina traje period večitih kriza, ratnih opasnosti. Nezaposlenost i siromaštvo je naša sudbina. Znaci vremena nagoveštavaju da će uskoro doći do velikih promena.
Citat iz svešteničkog izveštaja od 10. marta 1940. godine, koji je pročitan u Subotici opisuje, a ujedno i okončava ovu epohu: „Geografska karta je temeljno izmenjena... Dok se godina 1939. primakla kraju, na veliki deo Evrope se sručio rat. Šta će doneti budućnost, ne znamo, samo osećamo da je ogroman kamen izleteo, i ko zna koga će i kako pogoditi. U teškim i burnim vremenima završavam svoj izveštaj na ovaj način: Gospodin neka bude sa nama.“[1]
[1] In: Zapisnik crkvenog konventa Evangeličke Crkve Augsburškog veroispovedanja u Subotici, 1940. godine, str. 278-279.
