Plod dugogodišnjeg rada i istraživanja u Lutherovim gradovima je „ Božji čovek“, koji se za razliku od prethodno obavljenih biografija, teži ka zanimljivosti i vitalnosti, bez odstojanja od prave istorijske istine. Naprotiv, knjiga opisuje reformatora, kakav je on zaista bio u stvarnosti.
Bog, koji upravlja nad sudbinom čoveka, hteo je da se knjiga izda u godini kada je otkriven Lutherov kip, kako bi na dnu kipa, pored lovorovih venaca, mogao da bude lovorova grana.
Kako bi učestvovao u tom svetom delu, čiji je cilj da sve više ima ljudi koji govore: Blagoslov Bogu da sam i ja rođen Lutheran.
Kad bi se moja knjiga približila ovom cilju, zasluga bi pripadala Bogu za svaki savršen poklon i dar. Zahvalnost dugujem i Oskaru Thulin-u, direktoru Lutherhalle u Wittenbergu kao i društvu naših nemačkih suvernika,koji su me u potpunosti podržali u toku mojih studija. Treba da se zahvalim i bivšem profesoru Aleksandru D. Rafai i biskupu Bela D. Kapi, jer su oni doprineli , da moj rad bude podržan od strane crkvene zajednice.
Dr. Matija Varšanji
U Budimpešti, u godini razotkrivanja Lutherovog kipa
Ilustrovat ćemo samo neke momente iz knjige o životu Martina Luthera, pošto zvaničan prevod knjige još nije objavljen.
Martin Luther je rođen 10. novembra 1483. godine i Eislebenu. Nakon završetka škole na latinskom jeziku, sa 18 godina postao student pravnog fakulteta. U periodu studiranja tri puta je imao iskustvo bliske smrti. Ove situacije su u značajnoj meri uticali na njegove buduće odluke. Prvi se desilo u toku jedne noći na studentskoj zabavi, kada je Lutherov jedan veran drug, Elek, ubijen sa mačem. Rivalstvo je nastalo između dve grupe učenika, između grupe Thiringija i Amicitia. U toku rivalstva Elek je uboden. Kad je Luther primetio da mu je drug ranjen,kleknuo pored njega, i zagrlio ga.Elek je hteo još nešto da kaže, međutim nije mogao više da progovori.Počeo je da se trese u njegovim rukama i pao je nazad. Umro je.
Luther se uplašio. Celo njegovo telo je drhtao. Da li je ovo istina? Ili je samo ružan san? Hteo je još pružiti ruku svom najboljem drugu, koji je toliko bio privržen za njega, ali je već bilo kasno. On je već bio na pragu smrti i krenuo ka obali na drugoj strani, o kojoj tako malo znamo. Kako je samo blizu jedan drugom život i smrt. Samo jedna tanka linija ih razdvaja... I da je mač umesto Eleka njega pogodio? Pomislio je Luther i na sam misao počeo drhtati. Nepripremljeno, toliko savršeno nepripremljeno stati pred Bog... i onda presuda.
Uskoro je Luther počeo nenamerno sebe ranjivati, nije mogao da se nosi sa smrću. Nakon toga, mesecima čak i godinama bavio se sa jednim pitanjem: kako može prisvojiti Božiju milost? Imao je nameru da reši svoj odnos sa Bogom. Priznao je svoje grehe, međutim ovo olakšanje nije mogao da utiša njegovu uznemirenu dušu. Ispovednik mu je rekao: jedina radikalna promena je: manastir. Neko, ko teži ka perfektnom hrišćanskom životu, nema drugog izbora.
Treće značajno iskustvo u njegovom životu je bio takozvani „oluja iskustvo“
Gromovi su razbili sparnu toplotu. Kapi kiše su počele padati na zemlju. Martin je sklonište našao ispod starog, debelog hrastovog drveta. Kao da su zemljine neke kanale otvorili, tako se slivala voda. Oblaci kao da su se razdvojili. Stari hrast više nije mogao da poprimi tu ogromnu količinu vode. Martin je pobegao ispod drugog drveta, koja je stajala blizu. U istom momentu je jedan velik pucanj potresao zemlju. Stari hrast je počeo pucati i sa jednim tupim udarcem pao na zemlju. Sve je bilo gotovo. Martin je bio ošamućen i zapanjen, kolena su mu počela vibrirati i počeo je da se bori za vazduh. U istom momentu je počeo vrištati. Nakon toga, kada je malo došao sebi, počeo je molitvu: „Sveta Ana, pomozi mi – mucao je - biću sveštenik“.
Nakon dolazka u Erfurt Luther je vratio svoje knjige iz prava trgovcu. Pozvao je svoje prijatelje. Nakon srdačne večeri,govorio je sledeće reči:“ dragi moji prijatelji, danas me još vidite, sutra već ne. Imam obećanje. Pridružiću se manastiru Augsburške Veroispovesti. Umro sam za svet, postaću Bog. Sutradan je zakucao na vratima manastira. Vrata su se otvorila i velika tišina je progutala Luthera.
Prve noći imao je čudan san. Nalazio se u lavirintu. U istom momentu mu se približio jedan ćelav, ugledan starac, uhvatio mu ruku i rekao:“ dođi, ja ću te voditi.“ Luther nije smeo da ga pita: ko si ti? Znao je da je Sveti Pavle, sluga Isusa Hrista. Ovako su ga oslikali na svim ikonima. Išli su zajedno sve do mesta je gde stajao Isusov krst. Kod korena krsta nalazio se jedan bunar. Sveti čovek je pokazao na bunar: „ Iz ovog izvora možeš da uzmeš vodu. Osveži će te.“ I kako je čudno...voda se slivala iz Isusa Hrista, koji je bio raspećen na krst... Kakav čudan san! Ako je prozor san, preko kojeg posmatramo budućnost, šta u stvari znači ovaj san?
2.deo
U manastiru
Luther je lepo napredovao u verskom životu. Nakon probnog rada primili su ga među početnike. Prior je Luthera, koji je ispred njega pao na kolena, zapitao:“ Sta želiš?“ „ Božju milost i Vašu zajednicu“ – odgovorio. Prior je ukazao na teškoće verskog službenika: postiti, bdeti, moliti, strogost prema telu, ne sramotiti se siromaštva....“ Spreman si za to?“ „ Uz Božju pomoć želim da nosim ceo ovaj teret“- govorio je Luther. Primiću te na probni period od godinu dana, Bog koji je stvorio dobrotu u tebi, nek teži ka njenom ostvarenju. Amin. Amin.“rekao je Prior. Zatim su ga obukli, donje rublje od vune i na to crni ogrtač. Povrh toga dve inčno široke trake od tkanine, koje se nose oko vrata, i napred i nazad duzine do zglobova:“ Nosi sa ponosom Hristov jaram – rekao je gazda manastira, - jer je njegov jaram veličanstven a teret lagan. Posle su ga ošišali, što je simbolizovao da je umro stari čovek, ustao novi čovek.
Sutradan su ga poslali na ulicu da prosi. U manastiru su se svakodnevno ispovedali, sedam puta su se molili dnevno. Na svakom času su barem 25 puta izmolili Očenaš i Zdravo Marija. On se o manastirskom životu izjasnio na sledeći način: Ako je nekada sveštenik dostigao u raj kroz molitvu, ja ću stići tamo, jer želim da stignem tamo... postiću, mučiću sebe, svaki udarac sa bičem umesto bola stvaraće zadovoljstvo jer će me približiti nebu... koža mi na kolenima od klečanja iste je debljine kao kamilina koža. Zimi ležim bez ćebadi... nema veze, smrt tela je život duše.“
Negovi roditelji su bili protiv da im sin postane sveštenik. Međutim probni period je prošao. Velika oluja kroz državu zgrabio je oba sina starog Luthera. Tada je stari rudar napisao jedno pismo Prioru: „Bog mi je uzeo oba sina, trećeg sina samovoljno predajem Gospodu, kao svetu žrtvu. Ovog momenta dajem svoj blagoslov da moj sin Martin postane sveštenik.“
Na dan slavlja, Luther u Manastirskom hramu posle zaveta pao je na zemlju, raširio svoje ruke u obliku krsta, a Prior ga poprskao svetom vodom. Verski službenici su ga blagoslovili: „Braćo, sad ti je srce belo“ – govorili su, „ duša ti je čista kao duša novorođenčeta,koga su upravo krstili. Posvećenje izbriše svaki greh.“
„Da li sam stvarno nevin kao novorođenče koga su upravo krstili?“ Ne. Reči koje je Bog govorio u Bibliji: „ Budite sveci jer sam ja svetac.“ Zahteva savršenstvo od čoveka. Iz tog razloga Luther se ponovo dnevno ispovedao. Dnevno je dobio oslodođenje, ali naredni dan ponovo se ispovedao.
U međuvremenu je stigao u manastir Janoš Staupitz, general nemačkog manastira Augsburške Veroispovesti. Želeo je da priča sa Martinom: „ Ispovedi mi se“ – rekao je. „ Koji su ti grehovi?“ Bes je u mom srcu, zavidim, kasnio sam na čas molitve...““ Dosta“ – prekinuo ga Staupitz. Pogrešna polazna tačka. Ne posmatraj Isusa Hrista kao strogu sudiju nego kao Spasitelja, koji se nije zato spustio na zemlju da te izgubi, nego da te zadrži. Koje je njegovo nejveće delo? Iz njegovih rana božja milost sija prema tebi. To je činjenica i osnova hrišćanstva. To je ustvari i propovedao otac Avgustin. Svaka strana Biblije naglašava ovu teoriju. Upravo iz tog razloga je primarna dužnost svakog verskog službenika čitanje Biblije. Udubi se i ti, i sledeći put prilikom mog povratka, vratićemo se na ova značajna pitanja:“ Nema reči sa kojim se može opisati zahvalnost Luthera. „Staupitz mi je pružio pojas za spasavanje“ – rekao je sa velikom zahvalnošću,- „ bez njega bih se udavio u moru svoje duhovne borbe.“
Od ovog momenta Luther je svaki dan čitao Bibliju. Pronašao je i odgovor na pitanje koji mu je mučio dušu. U pitanju spasa Bog i čovek stoje jedan protiv drugog. Međutim naglasak je na Bogu, ne na čoveku. Bog je već učinio sve što je potrebno za spasenje: poslao je svog Svetog sina na zemlju – iz ljubavi. Stavio mu trnov venac na glavu – iz ljubavi. Njegovu svetu dušu je sipao u srce naroda – iz ljubavi.“ Na ovu ljubav“, - rekao je srećno,- „ na ovu ljubav želim da gradim, a ne na moje nesavršeno delo. Na moje zasluge. Zasluge? Gde su zasluge? Mi smo grešni ljudi na jednoj granici. Jedino na Boga želim da se oslonim. Na njegovu beskrajnu ljubav. Ova ljubav je nezaslužena ljubav. Zato se zove milost. Kako je i napisao Apostol Pavle u svom pismu prema Efescima: Večni život je poklon od Boga. Mi za spas ništa ne možemo učiniti, jedino Bog može dati sve. A ipak, Bog ko je dao spas, od nas očekuje samo mrvicu: veru. A šta je vera? Vera je veza koja spaja ljudsko srce sa Bogom preko Hrista. Istina koju Bog zahteva od nas, već je spremna. Isus Hrist je stekao za nas. Na Golgoti, sa svojom krvlju. On je postao greh kako bismo mi postali istina. Bog nas posmatra preko Hrista. Zbog njegove zasluge nam oprašta. A praštanje greha povlači sa sobom večni život. Znači spas proizilazi is milosti a ne iz nesavršenog ljudskog dela...
Luther, nakon zavšetka svojih teoloških studija, 1507. godine u nedelji Cantate u erfurtskoj katedrali dat je za sveštenika.
Nastavak sledi...
