3. Witenberg
Frederik Mudri, Vladalac Saksonije 1502. godine osnivao je univerzitet u Witenbergu. Witenberg je još u to vreme bio selo, jedva je imao 3000 stanovnika. Iz tog razloga Vladalac je izgradio manastir za narod Augsburškog Veroispovedanja. Manastir, koji je kasnije dobio naziv „ crni manastir“. Most preko Elbe je ojačao sa tvrđavom. Na uglove je postavio Stražarske kule. Na ovaj način je nastao witenbergova crkva. Frederik Mudri ju je nazvao crkvom Svih sveti, iz tog razloga što jednom godišnje na dan Svih sveti izlože se sve relikvije koje je Vladalac doneo sa svog puta iz Svete zemlje. Ova kolekcija nije bila svakodnevna: jedno rebro Svete Otilije, ekser sa kojim je Spasitelj raspet, itd.
Dobar ugled univerziteta temelji se na dobrim profesorima. Mladi naučnik, Martin Luther je takođe bio pozvan da održi predavanje o Aristotelovoj fizici i dijalektici. S obzirom da Luther nije rado podučavao nevernika, koji ništa ne zna o ljubavi prema Bogu, uskoro su ga proglasili profesorom na teološkom fakultetu. Nakon godinu i po dana postao je doktor na teološkom fakultetu. U zakletvi je rekao sledeće:“ ja sam doktor Svetih spisa, ko je uvek mislio: ja sam veran i lojalan svojoj dragoj Bibliji. Obavezao sam se službi jevanđeljske istine i doživotno moram slediti jevanđelje.“
U međuvremenu, u gradskoj crkvi sa dve kule, kasnije u Marija – crkvi prihvatio je posao sveštenika. U veoma kratkom roku pokazalo se da je njegovo mesto - propovedaonica.
Rim, sveti grad
1511-te godine general Staupitz zadužio je Luthera da otprati Priora u Rim. Nakon dva meseca šetnje su stigli u Rim. Rim! Luther je poljubio zemlju.“ Živeo Rim,sveti, sveti, sveti... nastao iz krvlju mučenika.
U manastiru Augsburškog Veroispovedanja su ih srdačno primili. Dok je Prior pregovarao, Luthera su sproveli kroz grad. U crkvi Santa Croce na kolenima se popeo na scala Sancti - na svete stepenice, uz molitvu. Na ovim stepenicama je stajao – rekli su – naš Hrist - na veliki petak. Ko se popne na stepenice klizeći na kolenima, za svaki korak stepenice dobija 9 godina opraštanja. Ovo znači ukupno 28 x 9 godina, ustvari 252 godina. Nakon toga je pogledao Coloseum. Ovde su ubačeni hrišćani lavovima. U Rimu 110.000 mučenika je zapečatio svojim životom vernost prema Isusu Hristu.
Drugo sveto mesto Rima je crkva Quo vadis. Tamo možemo doći preko Via Appie. „ Ovo je Via Appia – rekao je Lutherov pratioc.“ Kada je Nero stavio u đak, umočio u katran i spalio Hristove vernike, svi, čak i najmoćniji ljudi su se preplašili. Čak i otac hrišćanstva, Apostol Petar, bio je zapanjen. Trčećim korakom bežao od opasnosti. Kad je stigao na ovo mesto, gde se upravo nalazimo, iznenada je zapazio jedan svetlosni oblak koji je sa velikom brzinom krenuo prema njemu. U svetlosnom oblaku se nalazio Hrist. Oko čela je imao trnov venac, na ramenima krst. Petar je stao na momenat, pogledao u Boga i mucao je: ”Domine quo vadis?” Bože, gde si krenuo? “ Idem u Rim – odgovorio je Bog – umreti drugi put za tebe.“ Petra je boleo što ga je Bog ponovo takvog slabog video, okrenuo se, vratio se u Rim i umro na krstu kako bi na taj način veličavao Isusa Hrista. Kosti su mu sahranjeni u bazilici Svetog Petra.
Naredni dan su posetili baziliku Svetog Petra. Mermerne stepenice su ih vodili do kripte, gde se nalazi pepeo Svetog Petra. Luther i u ovoj bazilici je ispred svakog oltara kleknuo i pomolio se.Luther je otpraćen i u Vatikan. Pokazana mu je Sikstinska kapela, koju krase frešci Michael Angela.
Nakon toga tražio je dozvolu da održi misu u crkvi San Giovanni. Nažalost nije došlo do toga. U nedelju se tužno suočio sa činjenicom da su crkve prazne. U međuvremenu je u Rim stigao papa Julije II, koji na čelu svoje vojske, slavio veličanstvenu pobedu prolazeći kroz ulice Rima. Michael Angelo mu postavio sledeće pitanje:“ Imam obavezu da napravim mermernu sliku Vašeg Veličanstva. Iz tog razloga pitam, koji Vaš pokret, postupak da prikažem?“ „ Još pitaš? Sa mačem u ruci, ovako da me predstavlja mermerni kip.“ Luther je zbunjen stajao u masi.“ Nije mi jasno, nije mi jasno“... – mumlao. „ Šta ti nije jasno?“ – zapitao ga pratioc. „Ja papu mogu zamisliti samo moleći se. I treba da priznamo, drugo mu ni ne pristaje“ – rekao Luther.
Naredni dan Luther je imao mogućnost da održi misu. Kod drugog oltara je Italijanski sveštenik propovedao. Luther je bio u sred mise, kada je drugi sveštenik već završio misu. Hteo je da završi molitvu, kada su ga prekinuli: „Passa, passa...“ požuri, požuri... Luther se začudio. Ovi Italijanski sveštenici – mislio u sebi – jedan, dva i već su završili misu.
U znak sećanja pobede na rat u Bazilici Sveti Petar održano je svečano bogosluženje. Papu Julije su u zlatnoj fotelji nosili na svečano bogosluženje. Iznad njega su njegovi dvorani držali ukrasnu lepezu od paunovog perja. Zlatnu fotelju su smestili ispred glavnog oltara a njegovu nogu su poljubili u znak poštovanja.
Obred je počeo. Jedan od kardinala je blagoslovio svete simbole pričesti, nakon toga kleknuo ispred pape,pružio mu zlatni pehar i molio ga da prihvati svetu krv Isusa Hrista. Papa je uzeo u usta zlatni cev, sa kojim je ispraznio pehar... Luther je bio jako besan.“ Obožavanje čoveka na ovaj način ja još nisam video!“- rekao je. Da Hrist kleči ispred pape? Ko je veći? Hrist ? Ili papa?
Nakon dve nedelje krenuli su kući.“ Krenuo sam u Rim - pričao je Luther – kao neko ko slepo veruje u sve što su tamo izmislili... U svom radu bi me sprečavao sledeći misao: Verovatno sam nepravedan sa papom. Međutim, u ovom slučaju pričao sam samo ono šta sam očima video. Za 100.000 forinti ne bih dao da sam video Rim.“
4.
U godini 1515-te Luther je na fakultetu objašnjavao pismo iz Rima. Latinski tekst je ležao pred njim. U ovoj godini je Erasmus darovao grčki Novi Zavet teologiji uz koji je priložio i latinski prevod. Ne postoji još jedna strana u Bibliji, koja bi imao veći uticaj na Luthera kao ovaj sveti tekst. Sredina Biblije – oglašava odlučno Luther,- je pismo iz Rima. A njena sredina je 3. deo 28. stih:...“ čovek se opravdava preko vere“. Jeste, Bog daje spas za sve. Mi, ljudi samo dodajemo veru. Jedino veru. Sola fide! Upravo je ovo Luther nazvao Jevanđeljem. Dušom Jevanđelja. Otvorena vrata neba. Najjači stub protestantizma. Znači preko vere... Ovo učenje je imao ranije nikada neviđenu snagu. Videlo se da je Luther sve ovo preživeo, propatio.“Ovo je učenje“ – rekao je Melanchton,- predstavljao je početak jedne nove ere. Luther je izgovorio magičnu reč: Sola fide, preko vere...sa ovim je osudio časove molitve, nedelje posta, hodočašće... Verom smo spašeni, su reči koje su se čule između zidova Wittenberga i predstavljaju najveće otkriće novog doba. Dok se sve ovo izdešavalo u Saksoniji, u Bavarskoj je Tetzel proglasio: Spašeni smo novcem... 1516-te godine u Wittenbergu izbila kuga, svako ko je mogao, pobegao je. Luther je ostao u Wittenberg-u.
San Kneza
Desilo se jednom da je Knez Frederik Mudri video čudan san. Na kapiju crkve u Wittenbergu Luther je pisao, pisao. O opraštaju grehova je bilo reči u spisima. Luther je sada podigao olovku, misleći da će staviti tačku iza poslednje reči. Međutim do ovoga nije došlo – ova tačka je ostala u olovci, jer- ko je video ovako nešto, - olovka je u njegovoj podignutoj ruci počela da raste i raste, prerastao planine, granice i stigla do Rima i sa oštrom vrhom probila Papinu Trostruku Krunu. Kruna se zaljuljala na uplašenoj glavi pape... celo telo mu je drhtao. Posle, ni sam nezna kako, stvorio se pored Luthera i sa jakim rukama, - da li iz tog razloga da zaustavi Lutherovu odlučnu ruku ili da mu pomogne oboriti Trostruku Krunu sa glave nedostojne osobe?...ni sam nije znao, - stvorio se tamo i zgrabio je čudesnu olovku...i nit snova ovde se iznenada prekinuo. Šta bi mogao da znači ovaj čudan san? Kurir je izveštavao: Vaše Veličanstvo, sa poniženjem Vam javljam... velečasni doktor Martin Luther juče je postavio 95 teorija na zid Wittenbergove kapije Vašeg Veličanstva, u kojima pokreće protest protiv trgovine oproštajnih grehovnih cedulja. „Video sam u snovima“ – izbio je reč iz Kneza. „ Čitao sam u snu, ono što je Luther napisao na kapiju crkve. Pripremaju se veliki događaji. Živimo istorijska vremena. Od vrha Lutherove olovke zaljuljala se Trostruka Kruna na čelu pape.“
5.
95 teorija
Sa velikom brzinom se raširila vest u gradu Magdeburg 1517-e godine, da“... u roku od 3 dana ući će u grad poslanici Njegovog Veličanstva koji će doneti najveću milost apostola. Doneće oproštaj grehova svim razbojnicima, ubicama, lopovima itd. Nadbiskup Janoš Tetzel nosi zapečaćen akt opraštanja, oproštajnu grehovnu cedulju koja oslobadja od svakog greha. Svako, ko kupi ovakvu cedulju razrešen je svih bračnih prepreka, lažnih zakletva, zabrane od konzumiranja mesa svakog petka odnosno svakog greha na pragu smrti. Neka niko ne propusti da stekne statut spasa.“
Dolazeći u Božju kuću, ispred krsta su postavili sanduk i zvanični cenovnik oproštajnih grehovnih cedulja. Naprimer, oni koji su hteli dobiti opraštaj od krivičnog dela preljube, 5 zlata su morali platiti.“ Naime,Vaši roditelji, rodbina pozivaju Vas iz pakla: Sažalite se na nas! Borimo se među užasnim bolovima“ – govorio je Tetzel sa propovednice. Njegove reči su bile jako dirljive. „ Kada se novac ubaci u kasicu za priloge, duša iz vatre leti u raj.“ Čuo se i srebro na dnu sanduka. Poverenik Fugger banke iz Augsburga, ko je Tetzela verno pratio, bio je jako zadovoljan. I u Rimu su svi bili zadovoljni.
Knez je Lutheru postavio pitanje. Ali je on bio zbunjen. Ljudi nisu hteli više da se ispovedaju. Napisao je pismo Albrecht mainz nadbiskupu i nadbiskupu iz Magdeburga. Na uznemiravajuće pismo dobio je sledeći odgovor:“ Velečasni oče, postavili ste mi pitanje, da li trgovina oproštajnih grehovnih cedulja ima osnovu. Ako jeste, šta bi bio to? Moj odgovor na Vaše pitanje je sledeći: Ako su nekada pape za mačevanje, za hodočašće, za milostinju delili opraštaj, ko će će zabraniti Njegovoj Svetosti Leo X., da deli oproštajne grehovne cedulje za par komada cigli sa kojima bi izgradio hram Svetog Petra. Sveta crkva od 1230-e godine poseduje jedno neiscrpljivo veliko blago: suvišna dobra dela Hrista i njegovih svetaca. Njihove molitve, hodočašća, bogosluženja,njihov sveti život u potpunosti je dovoljan, da nadoknadi ono što eventualno nedostaje iz srca onih ljudi, koji su kupovali oproštajne grehovne cedulje. Kada glava manastira odnosno Svete crkve kaže, da od grešnih u cilju iskupljenja prihvatam i novac, treba da prepustimo to našem Svetom Ocu, zna on šta radi.“
Luther je preplašeno gledao kako religija propada.Šta se dešava sa disciplinom, sa dobrim moralom, ako se lažno krivokletstvo može „otkuptiti“ za nekoliko centi!?
Tetzel, prolazeći svuda, objavljivao je da njegov crveni krst i nepopustljiv sanduk obezbedio je spas većem broju ljudi nego krst Isusa Hrista. Luther se zasitio svega. Zgrabio je olovku i napisao je 95 teorija sa kojima je protestovao protiv trgovine oproštajnih grehovnih cedulja. U svojim teorijama koja su bila napisana na latinskom, pozvao je sve verske naučnike radi diskusije, kako bi se konačno otkrila istina, i neka se konačno razjasni u sveto ime Isusa Hrista, koliko ustvari vredi ta cedulja koja oprašta grehove. 31. oktobra 1517.-e godine tačno u podne Martin Luther postavio je svojih 95 teorija na kapiju Wittenberga.
Stotina ljudi je stajalo ispred kapije Wittenberga. Čitali su, objašnjavali, pa su počeli ispočetka.“Kako kaže? 1. Kada Naš Gospodar i Učitelj kaže:“ Pokajte se!“ – on želi, da ceo život vernika bude pokajanje. Tačka 82. i 84.“ Ako papa za novac koji je potreban za izgradnju katedrale, deli opraštaj i oslobađa duše iz vatre,zašto ne očisti vatru u potpunosti i oslobađa duše – besplatno, iz ljubavi?!“ „Istina, istina“, odobravala masa.
Svih 95 teorija za kraće od dve nedelje prošla su kroz celu Nemačku državu.
