6. Ispitivanje
Frederik Mudri je doneo odluku da se Lutherovo ispitivanje odvija u Nemačkoj, u Augsburgu. Poznanici su ga štitili: „ Spaliće te!“ Papin poslanik je bio kardinal Cajetan.
Prvi sastanak je održan 13.oktobra 1518-te godine. Od Luthera se očekivalo sledeće: 1. da povlači svoju grešku 2. da obeća da se više neće vratiti na ovaj slučaj 3. da obeća da u budućnosti neće ništa učiniti radi ugrožavanja mira crkve. „Moj milostivi kralju – govorio je Luther – teško je ono što se traži od mene. – ovde božja naredba protivi ljudskoj naredbi.
To što sam učinio, nisam učinio sam od sebe. Vodile su me unutrašnje sile... svaku svoju tvrdnju sam iz Biblije posudio.“ Međutim kardinal Cajetan je odgovorio na sledeći način: “ Razumi - ukupno šest slova treba da izgovoriš, ovih šest slova: revoco - povlačim - i sve će biti u redu.“ Luther je tražio 24 sata razmišljanja. Sutradan u pisanoj formi je odgovorio Papinom poslaniku: „Moj milostivi kralju, nisam ništa predavao što protivi verskom i hrišćanskom učenju i što nije u skladu sa hrišćanskom istinom. Kardinal Cajetan je odgovorio: „Nemam vremena za raspravu.
Očekujem kratak odgovor od tebe: povlačiš li svoje teorije, prvenstveno one dve gde izjavljuješ da crkva ne deli Hristove zasluge, kada deli oproštajne cedulje svojim vernicima. Sa druge strane tu pogrešnu izjavu gde tvrdiš da za opraštaj grehova neophodna je vera. Koji je tvoj konačan odgovor na ove dve tvrdnje?“ Luther je odgovorio:“ Ne mogu se odreći svojih stavova.“ Zatim je podneo žalbu saboru.
Na godišnjici postavljanja svih 95 teorija, kardinal Cajetan je zahtevao od Kneza Frederika Mudrog da istera iz zemlje Luthera. Međutim po tvrdnjama Kneza, još uvek nije dokazano da su njegovi stavovi usmereni direktno protiv crkve. Tražio je mogućnost, da na sigurnom mestu u okviru diskusije suprostavi svoje veštine sa svojim protivnicima.
U decembru 1518-te godine Rim je poslao novog borca na „ratno polje“ u Wittenbergu. Borac je bio Karlo Miltitz, papski komornik. On je pričao mirnim, prijateljskim glasom sa Lutherom. „ Smatram da si dobar čovek. Nemoguće je, da želiš da prouzrokuješ izbijanje drugog rata na zemlji i da bi voleo prouzrokovati pukotinu u Crkvi Svete Majke ...“ „ Sačuvaj me Bože“ – izbio reč iz Luthera. U interesu mira crkve, on je pristao da u njegovom slučaju odluku donese jedna objektivna sudija, npr. presuditelj.
7. Sukob u Lajpcigu Karlstadt, profesor iz Witenberga uključio se u slučaj Luthera i pozvao je profesora iz Ingolštadta Dr. Ecka na diskutaciju. Pošto je Karlstadt ostao na dnu rasprave, njegovo mesto je preuzeo drugi profesor iz Witenberga Dr. Luther. „Prečasni Oče, ja i cela katolička Crkva Svete Majke, samnom proglašava da je papska moć božanskog porekla. Pod ovim se podrazumeva, da ga je sam Isus Hrist osnivao sa sledećim rečima: „ Ti si Petar i na ovu stenu ću sagraditi svoju Crkvu Svete Majke ,a kapije pakla neće ostvariti pobedu nad njom“. „Poričem. Bibliju sam već nekoliko puta pročitao, međutim sveta knjiga nigde ne spominje da je Isus Hrist osnivao papstvo“- rekao je Luther.“ Ne? Pa nije sam Isus Hrist činio Svetog Petra glavom apostola?” – pitao je Dr. Eck.“ Nikako. Biblija zna da je Isus odabrao tri učenika, koji su uvek bili sa njim: Petar, Jakov i Jovan. Biblija ima znanje i o tome da je Jovana voleo najviše.... ali o tome da bi Sveti Petar bio glava apostola, Biblija nema znanje. Nigde ne spominje da je neko od apostola njemu bio podređen“ – govorio je Luther.“ Ali njega Isus Hrist naziva kamenom!“ „ Da, zbog vere. Ali u istom delu Svetog pisma imenuje ga i sotonom zbog neverstva.“ „ Dao mu je ključeve raja.“ „Ali po Matejovom jevanđelju ( 18. poglavlje, 18 stih) te ključeve je dao i ostalim apostolima.“ „ Kako je Isus Hrist rekao: Ti si Petar i na ovu stenu ću sagraditi svoju Crkvu Svete Majke..., od tada postoji papstvo, - sa ovom izjavom je Isus uključio Petra u papsko dostojanstvo.“ „ Kad bi Bog Petra proglasio glavom apostola pred njegovim učenicima, kako bi se usudio tražiti istaknuta mesta za Jakova i Jovana Isusovom carstvu? Jer su trebali znati da je Isus već ovo istaknuto mesto obećao nekome, naime Petru!“ Dr. Eck je bio zapanjen. Luther je nastavio: „ Kad bi Isus bez sumnje Petra stavio na vodeće mesto, kako je moguće, da bi se svi njegovi učenici nakon par dana borili za vodeće mesto i da bi Isus bio prinuđen da postavi jedno dete među njima i kaže: Ukoliko se ne pokajate i postanete kao deca ponovo,nećete ući u kraljevstvo nebesko!“ Patriarhovi Jerusalema i Konstantinopolja vekovima ne žele prihvatiti činjenicu da bi bili potčinjeni papi. Međutim predpostavka je da se nisu usudili suprostaviti se Hristovoj komandi. Ako papstvo nije hrišćanska institucija onda nju posmatramo kao ljudsku instituciju koja je izgrađena u toku istorije, što kao takvo, u zavisnosti od interesa Crkve Svete Majke, može da se promeni, da se suzi, da se proširi i po potrebi da se u potpunosti uništi – objašnjavao Luther. „ Svetogrđe!“- uzviknuo Eck besno. Sukob je trajao danima. Luther je dokazao da je Isus Hrist glava crkve.Njegov stav je podržan od strane Biblije. Ako po mišljenju Dr. Ecka papa je glava crkve, šta se dešava u slučaju kad umre papa? Crkva do sledećeg izbora za papu ostaće unakaženo telo bez glave? Potom, „od milion duše u grčkoj – pravoslavnoj crkvi nijedna duša se ne može spasiti, jer ova crkva više od 1000 godina Konstantinopoljsku patrijarhu smatra glavom crkve?“ – pitao Luther. „Da, to sam rekao i podržavam ono što sam rekao“ – komentarisao Dr. Eck.“ Velečasni Oče,razmislite o tome šta ste rekli: Veliki Basilius, Gregori Nisiansi, Jovan Zlatousti i hiljadu i hiljadu sveštenika, ispovednika i mučenika, svakog želite isterati sa neba samo iz tog razloga što nisu gledali na papu kao na glavu crkve?!“ Eck je zbunjeno govorio: „Poznato je, da je Istočna Crkva uvek bila puna jeretika. Ko ne prepoznaje božansko poreklo papstva, jeretik je, i kao takav, ne može biti spašen.“Na kraju Eck pobednosno uzviknuo: - Huszita! Evo, na lomači spaljen učenik Jana Husa! - sa ovim se rasprava završila. Pobednikom Rim je Dr. Ecka proglasio, međutim u Nemačkoj su o njemu napisali podrugljive stihove. Oni su Luthera smatrali pobednikom dusputacije. Džordž, princ iz Anhalta od ovog trenutka je postao Lutherov čvrst vernik. Broj učenika na univerzitetu u Witenbergu je poraslo trostruko.
8. Veliki program
U godini 1519 umro je car Maksimilijan i tron je preuzeo Karlo V. Šta od njega da očekuje sveti cilj Jevanđelja? Luther, kao što je poznato, napisao je Wittenbergov program verskog pokreta. Sastavljen je od 3 dela.
Prvi deo je dobio sledeći naziv: hrišćanskom plemstvu nemačke nacije.
Drugi deo: o Vavilonskom zarobljeništvu crkve.
Treći deo: o slobodi hrišćanskog čoveka.
Svaki deo knjige je jezgrovit. Duša reformacije zrači najjasnije u ovim knjigama. Knjigom, koja je usmerena plemstvu nemačke nacije, obraća se novom vladaru, za koga traži Božji blagoslov i od koga očekuje da ostvari u korist nacije sve što Luther predlaže u okviru svetog programa. Jer od Rima se ne očekuje poboljšanje u oblasti duhovnog života. Okružen je trostrukim zidom.
Rim kaže: crkvena moć je iznad svetske moći. Svi vladari osvajaju svoj čast iz Rima, jer na čelo svih kraljeva papa stavlja zlatnu krunu. Znači, svetska moć kao podređeni, nema pravo da se meša u crkvene poslove.
Sa druge strane čak i na Sveto pismo bi se uzalud pozivali protiv crkve. Ne bi postigli ništa, jer samo papa ima pravo objasniti Sveto pismo. Na kraju bi ostao samo sabor. Sabor bi mogao rešiti nastupajuće probleme, ali šta vredi, kada samo papa ima pravo sazvati sabor. I eto, iza ovih zidova se krije papstvo.
Luther, upravo iz tog razloga želi formirati nezavisnu nemačku crkvu, bazirajući se na Sveto pismo, uvesti reforme, koje bi podigle celu naciju. Između ostalog smatra da je omladinu neophodno školovati. Predlaže promene i u oblasti ekonomskog života tj. u privredi.
U svojoj drugoj knjizi ilustruje kako je srednjovjekovna crkva zarobila sakramente. Umesto večere Gospodnje siromašnom narodu su dali samo polovinu svetosti. Kalež je uklonjen od njih kao i reč Božja, jer je Sveta misa održana na latinskom. Sakrament krštenja je takođe u robstvu.
Po Bibliji, taj ko je kršten uzima Sveti duh Božiji. Hrist je obećao najveći blagoslov krštenima. Međutim srednji vek je i ovo doveo u pitanje, krštenje je u potpunosti ponizio a krštenog čoveka smatra kao nesretnog brodolomnika koji samo ispovedanjem može biti spašen. Šta bi ovo moglo da bude nego pomračenje krštenja. Čak i po pitanju ispovedanja upali smo u besmislenu situaciju. Posmatraj samo trgovinu oproštajnih grehovnih cedulja! Srednjovekovna crkva prvobitna dva sakramenta podigao na sedam. Sakrament je samo simbolično delo i za nas predstavlja samo kanal Božje milosti. Ali najveća greška srednjovekovne crkve se manifestuje u tome, da je pogrešno protumačio u pismu apostola Jakova 5. deo 14. stih.
U spomenutom stihu naime Jakov kaže sledeće: Neko je bolestan među Vama? Neka pozove starešine iz skupštine, pa neka se oni mole za njega, mažući ga uljem u Božje ime. Molitva upućena sa verom doneće bolesnom čoveku tihu, dostojanstvenu smrt. Jako lakoumno! U pismu apostola Jakova nije reč o tihoj smrti nego o oporavku.
Treći zavšni deo programa reformacije je knjiga, napisana „ o slobodi hrišćanskog čoveka“. Knjiga, koja počinje sa poprilično smelom rečenicom: Hrišćani čovek je slobodan čovek, gospodar i kralj svih, pred njim kleče svi, i na nebu i na zemlji, čak mu i Bog popušta ispunjenjem njegovih želja i molitvi. Ali odakle mu ta snaga, koja ga uzdiže iznad celog sveta? Ova snaga - kaže Luther – je moć vere. Ta duša koju vera obuzima molitvom, savlada čak i Boga. Dakle postoji li veći heroj na ovom svetu od hrišćanina? Tuga, nevolja,smrt, pakao, sve je pod njegovim nogama! Zaista je hrišćanin pravi kralj sveta!
Međutim hrišćanin je istovremeno preko ljubavi i sluga svima. Puna milosti obe ruke. Ne živi za sebe već za svog bližnjega. Odnos sa verom ga povezuje sa Hristom, dok nit ljubavi sa svojim bližnjima.
9. Prokletstvo
„Kletva“ strašna reč koja je preplašila ceo srednji vek. Reč, koja znači sledeće: ti si odbačen iz društva. Intelektualni autor dela prokletstva protiv Luthera je bio Dr. Eck. Njegovo delo prokletstva su postavili na kapiju katedrale Meissena 25. septembra 1520. -te godine. „ Exurge Domine... i dalje dozvoljavamo 60 dana za povlačenje lažne teorije. Međutim, čim vreme milosti ističe, sinovi i vernici zla, neka te ubace u vatru...“ Delo prokletstva, navelo je 41 načela iz Lutherovih dela, koja su pogodna da ugrožavaju dušu. Svi Lutherovi spisi moraju biti javno spaljeni. A Luther zajedno sa svojim vernicima biće udaren prokletstvom.
U Lajpcigu su delo prokletstva otkinuli i zgazili u blato. Erfurt je odbio njegovo objavljivanje. Studenti su ga bacili u reku. Eck je bio prinuđen na bežanje. Delo prokletstva je u prvim danima oktobra stigao do Witenberga. Bio je upućen akademiji, međutim implementiran od strane fakulteta. Luther, pošto je bio prinuđen, zgrabio je olovku i dao do znanja Njegovoj Svetosti, da ako ne povuče i ukine delo prokletstva koji je usmeren protiv njega, proglasiće pred celim svetom da je Božji neprijatelj. U isto vreme svakome je dao do znanja, da nema nameru pomiriti se sa papskom odlukom, nego održava i obnavlja svoju žalbu vrhovnom sudskom savetu Hrišćanske crkve, odnosno saboru. Ovo mora biti nezavisno od pape, da odbranjuje Hristovu istinu i njegovog propovednika Luthera. Ove hrabre reči su izazvali veliku pažnju u celoj Nemačkoj: Papsko prokletstvo je samo jedan čovek izvršio i to delimično: Karlo V. Kroz postere, koje su lepili na zidove, dao je do znanja stanovništvu, da Lutherovi dokumenti moraju biti sakupljeni i poništeni. Dokumenti su bili spaljeni na vatri u više gradova. „ Na vatru samo vatra može da bude dostojan odgovor“ – rekao je Luther i zgrabio je delo prokletstva kako bi ga 10. decembra ispred kapije Elster pred očima studentske omladine zapalio sa sledećim rečima:“ pošto si sveca Boga ( Isusa Hrista) ožalostio, progorećeš na večnoj vatri!“ Narednog dana Luther je svoje predavanje počeo na sledeći način: “ Moleći i drhtajući sam prišao vatri, jer sam se usudio na neuobičajeno delo. Ali sada već, nakon svega, sretan sam kao nikad ranije. Slobodan sam. Lanac sam razbio.
Manastirska pravila života više me ne vezuju. Papski zakon više ne postoji. Vatrom je spaljen. Jedino što mi je preostalo: je moj Gospodar, moj Hrist i njegov dragoceni sveti jevanđelje. Jučerašnji dan je bio samo početak. Ovde više nema zaustavljanja. Papska stolica je u potpunosti zaslužila vatru. Ako neko samovoljno se ne odriče bogohuljenja, nikako ne može ući u Carstvo nebesko. Oluja besna je oko nas. Sudnji dan je stigao“. Luther je obavestio i veliku javnost o svojim aktivnostima i razlozima za to. U brošuri “ Zašto je Dr. Martin Luther spalio papske knjige i knjige papskih sluga“ istakao je, da sve što je učinio, učinio je pod uticajem unutrašnje prisile. Morao je na taj način da se ponaša, prvenstveno zato što je kršćeni hrišćanin. Drugi razlog je,što se zakleo svetom pismu. Treći razlog je, zbog uloge propovedanja koja mu pripada i kao takav, njegova najveća dužnost je proglasiti čisto jevanđelje. A kako bi svet video dokle dopire hrišćanstvo, izčupao je 30 lažnih teza iz Papskog zakona, koja ne zaslužuju ništa drugo osim plamena vatre, jer se suprostavljaju sa jasnim rečima Biblije. To što zakon proglašava uglavnom se može svesti na sledeće: „ Papa – je Bog!“ U međuvremenu je istekao period od 60 dana,kao vreme razmatranja. Luther se i dalje pridržavao svog stava. Kao rezultat toga 3.januara 1521.godine u svom delu prokletstva, koji je započeo sa sledećim rečima „Decet Romanum Pontificem...”,Papa ga je ponovno i nepovratno prokleo i odbacio. U međuvremenu u Španiji avgustinski sveštenici su propovedali sledeće: Lutherova teza – reč Hrista. U Holandiji ljudi su javno saopštavali da postoji samo jedna religijska istina, što se proglašava u Witenbergu. Aleander, papski poslanik očajnički je izvestio Rim:“ U Nemačkoj kipi sve. Devet desetina stanovništva ne poznaje drugi borbeni uzvik od sledećeg: Luther! A ostatak stanovništva od jedne desetine govori sledeće: „Neka propadne Papa!“
Za stopama Dr. Matije Varšanji
