Kako bi trebali proslaviti 500.Jubilej reformacije? Kako bi je trebali učiniti značajnim? Presudna pitanja, kada se bavimo sa uspomenom reformacije. Godišnjica, znači rođendan. Ako je rođendan, onda „slavljenik“ treba da bude posećen. Mi smo za ovu priliku izabrali period između 1.-og- i 5.-og jula 2017.godine, kada je nekoliko članova naše biskupije posetio Nemačku, kolevku reformacije.
Srce nam je lupalo drugačije, kada smo prešli prag Wittenberg-a i zauzeli svoja mesta u omladinskum domovima. Neki od nas su imali čast da prisustvuju na bogosluženju, koji je počeo neposredno posle našeg dolazka.Prisutnima je bogosluženje pružio lek za dušu, noseći u srcu uspomenu Gospodnje večeri. Ostali članovi grupe su za to vreme posetili grad. Nakon bogosluženja, kapija se otvorila i za turiste. Kapija, koju svako poznaje kao ulaznu kapija, jer je na nju Luther 31.oktobra 1917. godine postavio svoju teoriju. Ali treba da se napomene, da je prvobitna kapija uništena prilikom jednog požara, i da ju je IV Fridrich Vilhelm pruski kralj 1857. godine obnovio, ugravirao svih 95 teorija, kao uspomenu za potomstvo. Unutrašnjost crkve na prvi pogled deluje kao unutrašnjost katoličke crkve, sa svojim spomenicima i sa previše ukrašenošću, ali upravo iz tog razloga je pružao posetiocima nezaboravan i zanimljiv osećaj. Ispod katedre se nalazi grobnica Martina Luthera odnosno sa njim paralelno grobnica njegovog najboljeg druga i najveće podrške Filipa Melanchtona. Koliko žive ove dve ličnosti reformacije u svesti javnosti, dokaz, da svi turisti prilikom posete njihove grobnice, postavljaju cveca, kao znak zahvalnosti i poštovanja.
Najveći prizor u Wittenbergu-u svodi se na glavni trg odnosno na jednu ulicu. Na glavnom trgu se nalazi predivna gradska kuća sa spomenicima Luthera I Melanchtona. Naspram njih se nalazi kuća i dvorište najvećeg slikara veka, Lucasa Cranacha. Pogledom na njegovu kuću mogu se uočiti šare, koje su koristili prilikom dekoracije zidova. U nastavku ulice se nalazi građevina Leucorea, koja je podignuta 1502. godine, koju je osnivao tadašnji Knez Frigyes Bölcs i koja već danas izgubila svoj tadašnji značaj. Blizu nje se nalazi i kuća Melanchtona, koja je sagrađena 1536. godine. I naravno, svakako treba da se spomene i Lutherova kuća, koja je prvobitno bila augustinski manastir, koju je kasnije 1524. godine Knez Frigyes Bölcs poklonio Lutheru. Reformator je najveći deo svog života proveo u ovoj kući, kao sveštenik, kasnije kao suprug i otac. U dvorištu se još nalazi spomenik njegove žene Katharina von Bora, jedan muzej odnosno restoran.
Druga najznačajnija crkva Wittenberg-a je Stadkirche sa njegovom kapelom u kojoj je reformator najviše propovedao o patnji Isusa Hrista. Meni, lično kao svešteniku, ovaj doživljaj je bio najznačajniji. Oltar, čiji temelj čini Isus Hrist, u najvećoj meri prezentuje, šta u stvari mi slavimo. Povratak Jevanđelja koja govori o Hristu.
Poseban doživljaj nam je pružala slika, koju je Yadegar Asisi primpremio. Slika ilustruje glavni trg Wittenberg-a u 360 stepeni. Osećaje iz tog doba oživljavaju nam zvučni efekti ( lajanje psa, zvuk cvrčka, buka sajma, glas propovednika) i svetlosni efekti. Spomenuti objekti od 1996.godine zaštićeni su od strane UNESCO-a. Sledeći dan otputovali smo u Berlin. Imali smo priliku da pogledamo kapiju Brandenburga, da posetimo memorijalni park, koji je podignut u znak sećanja na sovjetsku armiju, da pogledamo tačku „ Checkpoint Charlie“, koja je predstavljaja najznačajniju vojnu kontrolnu tačku u periodu između 1945-1990.-e godine. Pogledali smo tragove velikog Berlinskog zida, i kako je zid izgledao na tom delu grada.
Berlinska katedrala je najveća svetska evangelička katedrala, koja nam je pružila nezaboravan doživljaj sa svojom bogatstvom iz doba barok i renesansa. Imali smo priliku da učestvujemo u jednoj kratkoj molitvi i da pogledamo kriptu velikog pruskog kralja IV. Vilhelm Fridrich-a. Na Alexander Platz-u smo pogledali TV toranj i božanstvenu panoramu i prizor na Berlin.
„ Stub pobede“ Siegessaule“ u Berlinu, je spomenik koji su podigli 1873.godine u čast pruske pobede u ratu između Danske i Prusije. Na samom vrhu ovog stuba se nalazi „Viktoria“ spomenik, poznat kao „ Zlatni Lizzi“. Ovaj spomenik je visok više od 8 metara.
Treći dan smo proveli u gradovima Eisleben i Mansfeld. U rodnom gradu reformatora Martina Luthera. U muzeju pored suvenira imali smo čast da pogledamo i porodično stablo Lutherove porodice. Lutherova kuća je kuća jedne imućne porodice, čak i u današnje vreme bi mogla da zauzme svoje mesto u krugu bogatije porodice. Iza kuće se nalazi crkva, gde je Martin Luther kršten- Bazilika Svetog Petra-Pavla. Poznat kao „Taufkirche“ pošto se ispod oltara nalazi krstionica jajolik oblika. 20 km udaljeno se nalazi grad Mansfeld. Porodica Luther se preselio u ovaj grad kada je reformator imao godinu dana. Luther je u ovom gradu proveo detinjstvo. Mansfeld je takođe bio rudarski grad kao Eisleben, ali u nadi boljeg života njegova porodica se preselila u ovaj grad. Ovde smo takođe pogledali njihovu porodičnu kuću odnosno školu, gde se Luther školovao kao i crkvu Svetog Georgija. I u ovoj crkvi se nalazi krilni oltar. Njegov poseban značaj se skriva u tome što katedru drži zmajoubica Sveti Georgije. U galeriji se nalazi više od 50 slika, koje su restaurirane. Slike ilustruju krštenja raznih svetaca, počevši od Isusa Hrista, sve do uzdizanja spasitelja. Nismo mogli da izostavimo ni palatu u Mansfeldu, odakle smo imali prelep prizor na rudarski grad. U palati su upravo održali nedelju evangelizacije. Oduševila i začarala nas sa svojom lepotom i bogatstvom.Puni uspomena i duševno bogati smo se vratili svojim domovima u popodnevnim časovima.
Sledeći dan smo krenuli kući. U povratku posetili smo Prag, prvenstveno Stari Grad. Na glavnom trg-u pogledali smo astronomski sat „ Orloj“, koji je u funkciji od 1410.-e godine. Imali smo priliku da vidimo i Karlov most, koji preseče reku Vltava ( Moldva). Neki od nas su pogledali i tvrđavu koja se smatra kao jedna od najvećih evropskih tvrđava.
Na put smo krenuli sa molitvom Božjeg blagoslova. Zahvalili smo se, da je bio pored nas, da nas je čuvao tokom celog puta kao i za mogućnost da učestvujemo na ovom predivnom putovanju, kako reformacija ne bi ostala u nama samo kao teorija, nego da bi oživljela u nama kao stvarnost.
Sofija Menđan
Sveštenica
