Događanja u 1958. godini:
Sekretar odeljenja za manjinske crkve Svetske luteranske federacije, Mogens V. Cajten [Mogens V. Zeuthen] posetio je sedišta luteranskih crkava u Jugoslaviji, pa tako i Suboticu. Tom prilikom je intenzivno naglašavao očekivanja Svetske luteranske federacije, da evangeličke crkve u Jugoslaviji formiraju jednu zajedničku luteransku crkvu, koja bi ukupno imala oko 100.000 duša i tako bi bila moćna crkva na ovim prostorima. U tom smislu, Evangelička Hrišćanska Crkva Augsburškog veroispovedanja u Srbiji – Vojvodini dana 20. aprila 1958. godine održala je sinod u Subotici, na kojem su kao gosti učestvovali ispred Slovačke Evangeličke Crkve biskup Juraj Struharik i senior Milan Štrba. Njih je ranije, takođe posetio sekretar Cajten, po spomenutom pitanju. Na sinodu se javio za reč biskup Struharik i upoznao prisutne sa planom Svetske luteranske federacije, prema kojem bi u Jugoslaviji trebalo izgraditi zajedničku luteransku crkvu. Do sada u Savezu luteranskih crkava sarađivale sve četiri crkve-članice, ali ta saradnja nije dovela do očekivanih rezultata. Ako bi se ujedinile, bile bi jače i ujedinjena crkva bi efikasnije mogla da se obraća za pomoć Svetskoj luteranskoj federaciji.
Superintendent Šoštarec je u svom izlaganju najpre dao kratak istorijski pregled o organizacionom ustrojstvu Evangeličke Hrišćanske Crkve Augsburškog veroispovedanja u Srbiji – Vojvodini pre i posle 1918. godine, te je i on prešao na izlaganje o shvatanjima koje se javljaju u današnjim vremenima. Prema tome – ponovio je – formira se mišljenje prvenstveno u Svetskoj luteranskoj federaciji da postoji potreba za stvaranje jedne jedinstvene Evangeličke Crkve u Jugoslaviji. Međutim, one su i do sada sarađivale u okviru Saveza, a u tom smislu i mađarske i slovačke crkve. Superintendent Šoštarec spomenuo je i to da je potrebno da se držimo svojih Ustava i Pravilnika Saveza luteranskih crkava u Jugoslaviji, prvenstveno njegovog prvog i drugog člana.
Sinod uzima k znanju nastojanja za ujedinjenje, kao i poziv Svetske luteranske federacije, međutim za sada ne vidi načina za ujedinjenje jer organizaciona struktura još nije rešena, ali se ne ograđuje od eventualne daljnje potrage za rešenjem.
Posle svog povratka sa obilazaka crkve u Jugoslaviji, na proleće 1957. godine sekretar Mogens Cajten izjavio je: „Postoji beskrajno mnogo problema ali su jugoslovenske crkve u duhovnom i administrativnom pogledu delimično učinile veliki korak napred.“[1]
U Godišnjaku Slovačke Evangeličke Crkve iz 1958. godine, u biskupskom izveštaju sa sinoda održanog 26. juna 1958. godine stoji: „U Jugoslaviji postoje četiri samostalne Evangeličke Crkve Augsburške veroispovesti. One već više godina sarađuju u okviru Saveza lutheranskih crkava u Federativnoj Republici Jugoslaviji, koji je međutim, ove godine, dana 9. maja 1958. godine u Murskoj Suboti [Murska Sobota] reorganizovan. U stvari, temelji novog saveza, u vezi čega su crkve-članice mogle dati primedbe, položeni su još na sednici održanoj 8. januara 1958. godine u Ljubljani. Za sada, Hrvatski Seniorat Evangeličke Crkve Augsburškog veroispovedanja stoji van tog saveza, ali postoje i druge nepremostive prepreke. Koliko god bi bilo poželjno da se ove četiri crkve ujedine, sve više postaje jasno, da za to još nije vreme. Samo se Seniorat Mađarske Evangeličke Crkve pridružio nama, Slovačkoj Evangeličkoj Crkvi, zadržavajući svoju punu autonomiju i – čak su mene proglasili za sopstvenog biskupa. Ali se ovde ne radi toliko o organizacionom ujedinjenju, nego o duhovnom, da svi osetimo i znamo da smo jedno telo Isusa Hrista.“[2]
U biskupskom dnevniku vidimo upisano da 20. aprila 1958. godine „učestvovao sam na senioratskom konventu u Subotici Seniorata Mađarske Evangeličke Crkve Augsburškog veroispovedanja, povodom njihovog pripajanja nama.“[3]
Pošto je sinod prihvatio izveštaj biskupa, „biskup Struharik je predložio (tačka 5.) da se u zapisnik unese pripajanje Mađarske Evangeličke Crkve Augsburškog veroispovedanja našoj crkvi, u Srbiji.[4] Predlog je usvojen. S time je u stvari stvoren tzv. „Mađarski Seniorat“ u Slovačkoj Evangeličkoj Crkvi, naime, u zapisniku se ne govori o „duhovnom ujedinjenju“, nego se jasno kaže „pripajanje“.
Biskup Struharik je kao gost učestvovao na sinodu Evangeličke Hrišćanske Crkve Augsburškog Veroispovedanja u Srbiji-Vojvodini u Subotici, kojom prilikom je predsedništvo sinoda izložio nastojanja Svetske luteranske federacije za ujedinjenje, ali nisu u tome učinili pomak, nisu potpisali ni deklaraciju o ujedinjenju, pozivajući se upravo na to da situacija za to nije još sazrela, naime uslovi još nisu razrađeni. Sinod nije pretvorio crkvu ni u kakav seniorat. Saopštenje slovačkog biskupa na Sinodu svoje Crkve nije se zasnivalo na stvarnim činjenicama, a u nedostatku dokumentacije, bilo je i potpuno bespravno.
Inače, za sinod održan 26. juna 1958. godine tzv. Mađarski Evangelički Seniorat Augsburškog veroispovedanja nije dobio poziv, niko nije učestvovao na njemu. Seniori dosadašnjih slovačkih seniorata su svi referisali o radu slovačkih seniorata u Bačkoj, Banatu i Sremu. Tzv. Mađarski Seniorat, njegova dva seniorata, kao seniorati crkve, a takođe ni njegove crkvene opštine nisu navedeni u šematizmu Slovačke Crkve, gde je međutim detaljno napisano da Slovačka Evangelička Crkva ima tri seniorata, 26 matičnih verskih zajednica, 8 filijala verske zajednice. Broj vernika je: 60.000.[5] Mađarske verske zajednice, međutim, kojima su pripadali i Nemci, nigde nisu navedene. Evangelička Hrišćanska Crkva Augsburškog veroispovedanja u Srbiji – Vojvodini u stvari, nije ni znala o događajima tog sinoda.
U istom vremenskom periodu još aktivno radi Savez luhteranskih crkava u Jugoslaviji, u kojem je naša crkva ravnopravna sa ostalima, i čiji je predsednik u ovim godinama superintendent Ferenc Šoštarec.
Savez lutheranskih crkava u Jugoslaviji svoju redovnu, po redu petu svešteničku konferenciju održao je 1961. godine u Opatiji. O tome u Godišnjaku biskup Struharik ovako piše: „Naime, danas u Jugoslaviji postoji četiri samostalne evangeličko-luteranske crkve.“[6] Na javnom bogosluženju propovedao je Šoštarec.
1960. godine na konferenciju Evropskih Crkava u Niboru [Nyborg] u Danskoj, naša crkva je bila pozvana kao Evangelička Hrišćanska Crkva Augsburškog veroispovedanja u Narodnoj Republici Srbiji. Slično tome, i 1961. godine kada je organizovan Kirchentag u Berlinu, pozvan je superintendent Ferenc Šoštarec, ko je i učestvovao na tom događaju.[7]
1962. godine u Godišnjaku Slovačke Evangeličke Crkve, u biskupskom izveštaju, u članku o saradnji sa crkvama u Jugoslaviji možemo pročitati sledeće: „Trudimo se da živimo u slozi sa svim crkvama... tako pretežno sa domaćim evangeličkim crkvama. Ali one su u stvari ostaci bivše Nemačke Evangeličke Hrišćanske Crkve Augsburškog veroispovedanja u Jugoslaviji, i opterećene su predrasudama iz prošlosti, što predstavlja poteškoće na putu iskrene saradnje i eventualnog ujedinjenja. Čini se, da se u poslednje vreme vrši uticaj na nas sa strane u tom pravcu, ali u današnjim okolnostima o ujedinjenju Evangeličkih Crkava Augsburškog Veroispovedanja u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, uprkos višestranim unutrašnjim nastojanjima, po mom mišljenju, ne može biti ni govora. To bi trebalo najpre da sazri unutar pojedinih crkava. Trenutno iz tog aspekta nailazimo na najveće poteškoće kod Slovenaca, a i mi Slovaci bi trebali dobro da razmislimo o tome, da li želimo da se olako odreknemo narodnog karaktera naše crkve.“[8]
Na istom sinodu 26. jula 1962. godine u Kovačici seniori triju slovačkih seniorata podneli su izveštaj o služenju tih seniorata, ali tzv. “Mađarski Seniorat“ ni dalje nije naveden, ni jedna jedina njena crkvena opština, ni jedan sveštenik, pa čak ni superintendent Šoštarec nije spomenut. Sve to iz prostog razloga, što institucije Slovačke Evangeličke Crkve nisu ni mogle odlučiti o pripajanju ili pridruživanju naše Crkve Slovačkoj Evangeličkoj Crkvi. Broj članova Slovačke Evangeličke Crkve je: 52.636.
Biskup Struharik u svom pismu od 19. juna 1962. godine upućenom superintendentu Šoštarecu, pre naredne sednice Saveza piše sledeće: „Kada sam Vam pisao prošli put, pisao sam Vam o ujedinjenju naših crkava. Da ne bi bio opet pogrešno shvaćen, držim za potrebno vratiti se na stvar. Ne radi se i ne ide nam da momentalno organizaciono ujedinimo naše 4 crkve, da bi bile pod jednim krovom i jednom upravno dominantnom biskupijom. Ne. Bar u današnjim prilikama ne. Ali nije to toliko važno ni za budućnost. Ja mislim, međutim na duhovno ujedinjavanje, da se uzajamno upoznajemo, i to ne samo sveštenstvo, nego i naši vernici i tako da gajimo svest o jednovrsnosti.“[9]
Svetska luteranska federacija je svoj četvrti zbor održala između 30. jula i 11. avgusta 1963. godine u Helsinkiju. Na ovaj zbor, naravno, pozive su dobile sve četiri crkve-članice iz Jugoslavije. Na zboru je Evangeličku Hrišćansku Crkvu Augsburškog veroispovedanja u Narodnoj Republici Srbiji predstavljao superintendent Šoštarec. Učestvovao je u radu četvrte sekcije zbora, u Weltmission-u, čiji je predsednik bio R. B. Manikam iz Indije, a sekretar ispred LWB-a bio je R. Pedersen iz Ženeve.[10]
U izvodu iz arhive Svetske luteranske federacije iz 1966. godine stoji sledeći podatak: „Prema podacima iz 1966.godine u Jugoslaviji Svetska luteranska federacija ima četiri crkve-članice. U 1966. godini broj članova Šoštarčeve – mađarske – Crkve iznosi 7.000“.[11]
[1] In: Abteilung Weltdienst Bericht 1952-1957, D.Die lutherischen Kirchen Osteuropas 2. Jugoslawien „Es gibt unendlich viele Probleme” sagte Pastor Zeuthen nach einer Jugoslawienreise im Frühjahr 1957, „aber die jugoslawischen Kirchen haben in geistlicher und auch in administrativer Hinsicht teilweise grosse Fortschritte gemacht.” str. 23.
[2] In: Godišnjak Slovačke Evangeličke Crkve Augsburškog veroispovedanja u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1958. godine, str. 78. ”V Juhoslávii máme až štyri samostatné evanj.a.v. cirkvi. Spolupracujú už od rokov v rámci Sväzu evanj. A.v. cirkví vo FLRJ, ktory bol ale tohoto roku na schodzi 9.V.1958. v Murskej Sobote zreorganizovany. Vlastne základy k novému Zväzu, o ktorom by sa vyslovili i jednotlivé organizované cirkvi, boli položené na schodzi 8.I.158 v Lublane. Nateraz mimo tohoto Sväzu stojí Chorvátsky evanj.a.v. seniorát, ale naráža sa i na iné tažko preklenutelné prekážky. A hoc ako žiadúce by bolo, aby sa tieto štyri ev.cirkvi zjednotili, stáva sa čo raz zrejmejším, že ešte nenadišiel čas pre to. Iba Madarsky evanj.a.v. seniorat sa pripojil k nám, Slovenskej evanj.a.v. cirkvi, podržiac si svoju plnú autonómiu, - a mna vyhlásili i za svojho biskupa. Ale nejde tolko ani o organizačné zjednotenie, ako len duchovné, aby sme sa všetci cítili, všetci považovali jednym telom Ježiša Krista.”
[3] In: Ročenka, str. 81. „20. IV. bol som na sen. konvente Madarského evanj. a.v. seniorátu v Subotici pri pripojení sa k nám.”
[4] In: Ročenka, str. 83. „Na základe svojej zprávy biskup podal nasledovné návrhy: 5.) Vziat zápisnične na vedomie priklúčenie sa k našej cirkvi Madarského ev.a.v. seniorátu v Srbsku. Návrhy boli schválené”.
[5] In: Ročenka 1958, Šematizmus, str. 101-106.
[6] In: Ročenka 1962. str. 33 „Totiž v Juhoslávii máme dnes 4 samostatné ev.-lutheránske cirkvi, a to: ...”
[7] Videti: Prilozi: Dopisivanja: Konferenz Europaischer Kirchen, 15. juni 1960. godine
[8] In: Ročenka 1962. str. 86-87. „Ako sa snažíme nažívat v zhode so všetkymi cirkvami..., tak najmä s domácími evanj.a.v. cirkvami. Ale to sú v skutočnosti zbytky byv.Nemeckej evanj.a.v.cirkvi v Juhoslávii a tak zatažené predsudkami z minulosti, a to robí tažkosti na ceste úprimnejšej spolupráce a event. zjenotenia. Tak sa zdá, akoby sa v tom smere chcelo posledne vplyvat na nás zvonku, ale za dnešnych okolností o zjednotení evanj.a.v. vo FLRJ i pri vnútornych snahách viacerych strán, podla mojej mienky nemože byt nateraz ešte ani reči. To musí najprv vyzriet vo vnútri jednotlivych cirkví. A u Slovincov momentálne sa naráža v tom ohlade na najväčšie tažkosti, ale aj my Slováci si to najprv dobre rozmyslíme, či sa národnému rázu svojej cirkvi tak lahko zriekneme.”
[9] Videti: Prilozi: dopisivanja: Pismo biskupa Stuharika Šoštarecu od 19. juna 1962. godine
[10] In: Offizieller Bericht, str. 583., druga kolona liste imena
[11] Videti: Prilozi: LWF Archiv – memo 14. jan. 2000. godine.
